Geografski informacioni sistemi- GIS je nauka koja se bavi prikupljanjem, obradom i proučavanjem geografskih podataka. Zasniva se na prepoznavanju mapa, vazdušnih fotografija, korišćenju tabela, rada  na njihovoj obradi, provjeravanju tačnosti i ispravnosti atributnih podataka, kako bi se oni mogu čuvati i koristiti kada je to potrebno, posebno kada je podatke potrebno proučavati i analizirati putem računara ili različitih grafičkih obrada.

Geografski Informacioni Sistemi prvi put su se pojavili u Kanadi 1964 godine. Prvi koncept razvio je Rožer Tomilson, a tokom sedamdesetih godina dvadesetog vijeka javljaju se mnoge kompanije zainteresovane za rad na programima specijalizovanim za širenje informacionih sistema. Porastom broja zainteresovanih pojavili su se mnogi programi i novi uređaji koji su služili zainteresovanima da istražuju različite mogućnosti primjene GIS sistema. Sa pojavom interneta razvio se veliki broj metoda koje se koriste za praćenje i obradu geografskih podataka.

Prednosti  Geografskih Informacionih Sistema

Upotreba GIS-a ima mnogo prednosti, neke od njih su:

Skraćivanje vremena za obradu karata – U prošlosti je za jednu kartu bilo potrebno više dana, a ponekad obrada je trajala i nekoliko mjeseci, kako bi se karta pripremila, nacrtala, kako bi bila urađena identifikacija linija i terena na njoj, imenovanje lokacija i objekata na njoj i slično.  Sada uz upotrebu GIS-a, obrada mape može uzeti nekoliko sati, od izbora vrste i obrade podataka do gotovog produkta. Ovim se vidno ubrzava navedeni  postupak.

Smanjenje broja zaposlenih na projektu – Ranije, postupak mapiranja je zahtijevao veliki broj radnika. Tehnološkim napretkom i pojavom GIS-a broj radnika na jednom projektu je znatno smanjen. Sada je dovoljan jedan GIS analitičar da uradi pripremu i obradu podataka za jednu mapu. Ova mapa i podaci se opet mogu  iskoristiti kada se javlja potreba za njima, što je jedna od vodećih prednosti  GIS-a.

Geografski informacioni sistemi značajno smanjuju troškove koji su korišćeni za nabavku papira, opreme, boja. Ove stavke su prilikom upotrebe GIS-a nepotrebne. I dalje je početna faza projekta skupa prilikom prikupljana podataka, ali ti podaci se kasnije mogu stalno koristiti tako da se za postupak mapiranja plaća samo jednom.

Komponente Geografsko Informacdionih Sistema

Geografski informacioni sistemi ovise od njihovih komponenata. Osnovne komponenete svakog sistema su :

Prostorne informacije – to su informacije o mjestima na mapi koje se prikupljaju mjerenjima na površini zemlje ili obradom satelitskih snimaka ili samim prikupljanjem podataka sa topografske mape. Ova komponenta predstavlja najskuplji dio GIS sistema.

Oprema koja pomaže u proučavanju i analiziranju informacija da bi se obezbjedila njihova tačnost.

Računar – Računar je sastavna komponenta ovog sistema i mora biti odgovarajuće konfiguracije, kako bi se određeni projekti mogli realizovati. Konfiguracija zavisi od vrste, broja i složenosti prostornih podataka. Tako za obradu satelitskih snimaka neophodni su računari sa jakim HDD kako bi se obezbjedio prostor za skladištenje takvih podataka.

IZVOR: https://giscast.blogspot.com/

Ubrzan razvoj tehnologije dovodi do sve većeg korišćenja mobilnih uređaja. , čija upotreba ubrzano raste, Danas bi bez njih bilo nezamislivo obavljanje poslova koji traže pokretljivost u radu.  Mobilni telefoni se sve češće koriste i u šumarstvu.  Svi mobilni uređaji opremljeni su sa GNSS tehnologijom, bez koje bi poslovi u ovoj grani privrede bili značajno otežani, a prikupljanje prostornih podataka i informacija gotovo nezamislivo.  Često se poteže pitanje preciznosti ovih aplikacija, a u daljem tekstu vam donosimo rezultate istraživanja na ovu temu. Istraživanje je obavljeno na teritoriji Bosne i Hercegovine tako da su rezultati upotrebljivi za područije cijelog Balkana.

Dakle cilj istraživanja je bio da se odredi realna mogućnost upotrebe Mobille Topographer aplikacije, u sektoru šumarstva. Za istraživanje su korićeni telefoni: HTC Desire 816w, LG Nexsus 5 te Sony Xperia, a kao kontrolni uređaj korišćen je GPS uređaj GPS Magellan Triton 400.

Terenska istraživanja su obuhvatila mjerenja na istim tačkama za sva četri uređaja, kako bi se utvrdile razlike između koordinata snimljenih mobilnim uređajima u odnosu na standardni GPS uređaj. Kordinate su snimane 60 sekundi nakon peciznog pozicioniranja koje pruža Mobille Topographer aplikacija.  Jednak broj koordinata sniman je u sastojinskom sklopu i na šumskim goletima, otvorenom području.

Rezultati su pokazali da najveća prosječna odstupanja u odnosu na standardni GPS uređaj ima SONY telefon i to 3,78m, dok najmanje odstupanje ima HTC mobilni telefon od svega 2.1m. Odstupanja su značajno veća u šumskom sklopu nego na otvorenom. Posmatrajući i obrađujući statističke podatke dobija se  utisak velike nepreciznosti, međutim postavlja se pitanje da li je odstupanje od 2 m značajno u šumarstvu, ukoliko se radi o snimanju vlaka, izdvajanju skupina i sličnim svakodnevnim poslovima šumarskih inženjera.  Zaključak je da telefoni koji koriste samo A-GPS sisteme daju najnepreciznije rezultate, dok telefoni sa  A-GPS i GLONASS sistemima daju dosta preciznije rezultate.

Čestitamo kolegi na veoma zanimljivom radu, i očekujemo još dosta zanimljivih informacija u sljedećim istraživanjima…

Za više informacija pročitajte izvorni rad: (OVDJE)

Izvor: Čehić M. (2018): Upotreba mobilne GNSS aplikacije „Mobille Topographer“ u šumarstvu, Naše šume; UDK 528.8:630; 29-37