Geografski informacioni sistemi- GIS je nauka koja se bavi prikupljanjem, obradom i proučavanjem geografskih podataka. Zasniva se na prepoznavanju mapa, vazdušnih fotografija, korišćenju tabela, rada na njihovoj obradi, provjeravanju tačnosti i ispravnosti atributnih podataka, kako bi se oni mogu čuvati i koristiti kada je to potrebno, posebno kada je podatke potrebno proučavati i analizirati putem računara ili različitih grafičkih obrada.
Geografski Informacioni Sistemi prvi put su se pojavili u Kanadi 1964 godine. Prvi koncept razvio je Rožer Tomilson, a tokom sedamdesetih godina dvadesetog vijeka javljaju se mnoge kompanije zainteresovane za rad na programima specijalizovanim za širenje informacionih sistema. Porastom broja zainteresovanih pojavili su se mnogi programi i novi uređaji koji su služili zainteresovanima da istražuju različite mogućnosti primjene GIS sistema. Sa pojavom interneta razvio se veliki broj metoda koje se koriste za praćenje i obradu geografskih podataka.
Prednosti Geografskih Informacionih Sistema
Upotreba GIS-a ima mnogo prednosti, neke od njih su:
Skraćivanje vremena za obradu karata – U prošlosti je za jednu kartu bilo potrebno više dana, a ponekad obrada je trajala i nekoliko mjeseci, kako bi se karta pripremila, nacrtala, kako bi bila urađena identifikacija linija i terena na njoj, imenovanje lokacija i objekata na njoj i slično. Sada uz upotrebu GIS-a, obrada mape može uzeti nekoliko sati, od izbora vrste i obrade podataka do gotovog produkta. Ovim se vidno ubrzava navedeni postupak.
Smanjenje broja zaposlenih na projektu – Ranije, postupak mapiranja je zahtijevao veliki broj radnika. Tehnološkim napretkom i pojavom GIS-a broj radnika na jednom projektu je znatno smanjen. Sada je dovoljan jedan GIS analitičar da uradi pripremu i obradu podataka za jednu mapu. Ova mapa i podaci se opet mogu iskoristiti kada se javlja potreba za njima, što je jedna od vodećih prednosti GIS-a.
Geografski informacioni sistemi značajno smanjuju troškove koji su korišćeni za nabavku papira, opreme, boja. Ove stavke su prilikom upotrebe GIS-a nepotrebne. I dalje je početna faza projekta skupa prilikom prikupljana podataka, ali ti podaci se kasnije mogu stalno koristiti tako da se za postupak mapiranja plaća samo jednom.
Komponente Geografsko Informacdionih Sistema
Geografski informacioni sistemi ovise od njihovih komponenata. Osnovne komponenete svakog sistema su :
Prostorne informacije – to su informacije o mjestima na mapi koje se prikupljaju mjerenjima na površini zemlje ili obradom satelitskih snimaka ili samim prikupljanjem podataka sa topografske mape. Ova komponenta predstavlja najskuplji dio GIS sistema.
Oprema koja pomaže u proučavanju i analiziranju informacija da bi se obezbjedila njihova tačnost.
Računar – Računar je sastavna komponenta ovog sistema i mora biti odgovarajuće konfiguracije, kako bi se određeni projekti mogli realizovati. Konfiguracija zavisi od vrste, broja i složenosti prostornih podataka. Tako za obradu satelitskih snimaka neophodni su računari sa jakim HDD kako bi se obezbjedio prostor za skladištenje takvih podataka.
ForestryTech 